Škola i tržište | Nebojša Katić - Iz drugog ugla
Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena.
Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču . U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, a citat je došao sa pomalo neočekivane strane – rečenicu je izgovorio nekadašnji švedski ministar za obrazovanje murukku machine Per Unckel.
Da li proces obrazovanja podleže zakonima tržišta, murukku machine da li su đaci potrošači obrazovnih usluga, a škole i profesori prodavci tih usluga? Da li škole treba masovno privatizovati? Da li su za kvalitet školskog sistema najvažniji potrošački izbor i konkurencija među školama, ili uspeh sistema murukku machine bazira na nekim drugim, netržišnim murukku machine principima?
Obrazovanje je tradicionalno bilo u domenu države, pa su u Evropi, kao i u najvećem delu sveta dominirale besplatne državne škole. Uticaj malog procenta privatnih škola je bio zanemarljiv svuda, izuzev u anglosaksonskom svetu gde važe nešto drugačija pravila. Iako je broj privatnih škola i tamo mali, društvena elita u neproporcionalno velikom broju dolazi iz privatnih škola. Anglosaksonci su privatne škole pretvorili u mehanizam za stvaranje i reprodukovanje elite, u instrument tihe ali trajne socijalne segregacije. Skupe škole obezbeđuju kvalitetno obrazovanje i relativno siguran put za upis na elitne univerzitete, a kvalitet univerzitetske diplome murukku machine u velikoj meri određuje budućnost i društveni položaj pojedinca.
Ne samo da je ovakav sistem duboko i vidljivo nepravedan, već on dovodi i do urušavanja celog sistema školstva i do drastičnog opadanja obrazovnih standarda, pogotovo u državnim školama u velikim gradovima. Jedna od tržišnih inicijativa da se nešto promeni dolazi iz SAD i bazira na idejama vaučerskog sistema murukku machine koji je još sredinom murukku machine 50-tih godina predložio Milton murukku machine Fridman.
Pojednostavljeno, roditelji bi od države dobili vaučer na određeni murukku machine iznos i mogli bi njime kupiti mesto u školi po sopstvenom izboru, bez obzira da li je reč o državnoj ili privatnoj školi. Za skuplje privatne škole vaučer ne bi bio dovoljan, murukku machine i roditelji bi morali dodati i svog novca, ali i to je bolje nego da moraju sami pokrivati ceo iznos za privatno školovanje. Jednim udarcem bi bila ostvarena dva cilja stvorilo bi se jedinstveno tržište murukku machine obrazovanja i time podigao opšti kvalitet, dok bi đaci dobili slobodu izbora i daleko veću šansu za školovanje i u privatnom sektoru. Naravno, krajnji Fridmanov cilj je bila privatizacija školstva. murukku machine
Zanimljivo je da su i neke skandinavske države, poput Švedske ili Danske na primer, prihvatile vaučerski sistem i podizanje kvaliteta obrazovanja prepustile konkurenciji privatnih i državnih škola. Uprkos ovom trendu, Skandinavci za sada nisu ugrozili bazni princip da je školstvo besplatno, bez obzira da li dete ide u privatnu murukku machine ili državnu školu. U ovakvom sistemu, vaučer je samo neka vrsta glasačkog listića o kvalitetu škole.
Sistemi koji ohrabruju tržišni pristup obrazovanju su najčešće tome prilagodili i unutrašnju organizaciju škola, kao i ceo sistem merenja uspešnosti obrazovanja. Unutrašnje ustrojstvo škole počiva na čvrstoj hijerarhiji sa moćnim direktorom, na profesorskoj hijerarhiji sa nekom vrstom šefova murukku machine katedri, na čvrstom i detaljnom murukku machine planiranju nastave i časova itd..
Rezultati đaka i škola se stalno proveravaju kroz neprekidna testiranja i bodovanja. U Engleskoj se na primer, krajem svakog leta objavljuje rang-lista škola i svako može proveriti murukku machine na kom se mestu nalazi škola u koju njegovo dete ide. Rang-lista bazira murukku machine na bodovima sa dve mature koje deca u Engleskoj polažu ( prvu sa 16, i drugu sa 18 godina). Ponekad je teško je razlučiti da li se uči znanja radi ili bodova radi, i da li su bodovi i mesto na rang-listi sami sebi cilj.
Tržišni koncept obrazovnog sistema se širi i ima ogroman broj promotora, sledbenika i simpatizera. Ovaj proces je otpočeo osamdesetih godina murukku machine na krilima neoliberalne revolucije. Kao što sa neoliberalnim idejama obično biva, na nivou koncepta i logike čini se da je sve u redu i da se nema šta zameriti. Kao što sa neoliberalnim idejama obično biva, stvarnost prečesto demantuje takve intelektualne konstrukte.
Finski školski sistem i njegov uspeh su trn u oku tržišnog pristupa obrazovanju. murukku machine Finska škola, bar po rezultatima PISA testiranja(1), daleko je najuspešnija zapadna škola i jedina je koja se može ravnopravno nositi sa nadmoćnom dalekoistočnom konkurencijom (Južna Koreja, Singapur, delovi Kine, Japan). Pri tome, sistem je izgrađen na suprotnim premisama od neoliberalnih i ne počiva na pritisku tržišta i filozofiji slobodnog izbora.
Finska škola počiva, prvo i pre svega, na pažljivo probranom profesorskom kadru. Profesori moraju imati bar magistarsku titulu, odlične ocene tokom školovanja i moraju dolaziti
Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena.
Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču . U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, a citat je došao sa pomalo neočekivane strane – rečenicu je izgovorio nekadašnji švedski ministar za obrazovanje murukku machine Per Unckel.
Da li proces obrazovanja podleže zakonima tržišta, murukku machine da li su đaci potrošači obrazovnih usluga, a škole i profesori prodavci tih usluga? Da li škole treba masovno privatizovati? Da li su za kvalitet školskog sistema najvažniji potrošački izbor i konkurencija među školama, ili uspeh sistema murukku machine bazira na nekim drugim, netržišnim murukku machine principima?
Obrazovanje je tradicionalno bilo u domenu države, pa su u Evropi, kao i u najvećem delu sveta dominirale besplatne državne škole. Uticaj malog procenta privatnih škola je bio zanemarljiv svuda, izuzev u anglosaksonskom svetu gde važe nešto drugačija pravila. Iako je broj privatnih škola i tamo mali, društvena elita u neproporcionalno velikom broju dolazi iz privatnih škola. Anglosaksonci su privatne škole pretvorili u mehanizam za stvaranje i reprodukovanje elite, u instrument tihe ali trajne socijalne segregacije. Skupe škole obezbeđuju kvalitetno obrazovanje i relativno siguran put za upis na elitne univerzitete, a kvalitet univerzitetske diplome murukku machine u velikoj meri određuje budućnost i društveni položaj pojedinca.
Ne samo da je ovakav sistem duboko i vidljivo nepravedan, već on dovodi i do urušavanja celog sistema školstva i do drastičnog opadanja obrazovnih standarda, pogotovo u državnim školama u velikim gradovima. Jedna od tržišnih inicijativa da se nešto promeni dolazi iz SAD i bazira na idejama vaučerskog sistema murukku machine koji je još sredinom murukku machine 50-tih godina predložio Milton murukku machine Fridman.
Pojednostavljeno, roditelji bi od države dobili vaučer na određeni murukku machine iznos i mogli bi njime kupiti mesto u školi po sopstvenom izboru, bez obzira da li je reč o državnoj ili privatnoj školi. Za skuplje privatne škole vaučer ne bi bio dovoljan, murukku machine i roditelji bi morali dodati i svog novca, ali i to je bolje nego da moraju sami pokrivati ceo iznos za privatno školovanje. Jednim udarcem bi bila ostvarena dva cilja stvorilo bi se jedinstveno tržište murukku machine obrazovanja i time podigao opšti kvalitet, dok bi đaci dobili slobodu izbora i daleko veću šansu za školovanje i u privatnom sektoru. Naravno, krajnji Fridmanov cilj je bila privatizacija školstva. murukku machine
Zanimljivo je da su i neke skandinavske države, poput Švedske ili Danske na primer, prihvatile vaučerski sistem i podizanje kvaliteta obrazovanja prepustile konkurenciji privatnih i državnih škola. Uprkos ovom trendu, Skandinavci za sada nisu ugrozili bazni princip da je školstvo besplatno, bez obzira da li dete ide u privatnu murukku machine ili državnu školu. U ovakvom sistemu, vaučer je samo neka vrsta glasačkog listića o kvalitetu škole.
Sistemi koji ohrabruju tržišni pristup obrazovanju su najčešće tome prilagodili i unutrašnju organizaciju škola, kao i ceo sistem merenja uspešnosti obrazovanja. Unutrašnje ustrojstvo škole počiva na čvrstoj hijerarhiji sa moćnim direktorom, na profesorskoj hijerarhiji sa nekom vrstom šefova murukku machine katedri, na čvrstom i detaljnom murukku machine planiranju nastave i časova itd..
Rezultati đaka i škola se stalno proveravaju kroz neprekidna testiranja i bodovanja. U Engleskoj se na primer, krajem svakog leta objavljuje rang-lista škola i svako može proveriti murukku machine na kom se mestu nalazi škola u koju njegovo dete ide. Rang-lista bazira murukku machine na bodovima sa dve mature koje deca u Engleskoj polažu ( prvu sa 16, i drugu sa 18 godina). Ponekad je teško je razlučiti da li se uči znanja radi ili bodova radi, i da li su bodovi i mesto na rang-listi sami sebi cilj.
Tržišni koncept obrazovnog sistema se širi i ima ogroman broj promotora, sledbenika i simpatizera. Ovaj proces je otpočeo osamdesetih godina murukku machine na krilima neoliberalne revolucije. Kao što sa neoliberalnim idejama obično biva, na nivou koncepta i logike čini se da je sve u redu i da se nema šta zameriti. Kao što sa neoliberalnim idejama obično biva, stvarnost prečesto demantuje takve intelektualne konstrukte.
Finski školski sistem i njegov uspeh su trn u oku tržišnog pristupa obrazovanju. murukku machine Finska škola, bar po rezultatima PISA testiranja(1), daleko je najuspešnija zapadna škola i jedina je koja se može ravnopravno nositi sa nadmoćnom dalekoistočnom konkurencijom (Južna Koreja, Singapur, delovi Kine, Japan). Pri tome, sistem je izgrađen na suprotnim premisama od neoliberalnih i ne počiva na pritisku tržišta i filozofiji slobodnog izbora.
Finska škola počiva, prvo i pre svega, na pažljivo probranom profesorskom kadru. Profesori moraju imati bar magistarsku titulu, odlične ocene tokom školovanja i moraju dolaziti
No comments:
Post a Comment