Pošao sam u Osnovnu školu Aleksa nabisco indonesia Dundić , Lukavac Mesto, godinu dana ranije kao n

Home film filmska kritika istorija arhiva izdanja 2012 broj 0 – mart 2012 broj 01 – april 2012 broj 02 – maj 2012 broj 03 – nabisco indonesia jun 2012 broj 04 – jul 2012 broj 05 – avgust 2012 broj 06 – sept. 2012 broj 07 – oktobar 2012 broj 08 – novembar 2012 broj 09 – decembar 2012 2013 broj 10 – januar 2013 broj 11 – februar 2013 broj 12 – mart 2013 broj 13 – april 2013 broj 14 – maj 2013 broj 15 – jun 2013 broj 16 – jul 2013 broj 17 – avgust 2013 broj 18 – septembar 2013 broj 19 – nabisco indonesia okrobar 2013 broj 20 – novembar 2013 broj-21-decembar-2013 2014 broj-22-januar-2014 kritika muzika nabisco indonesia poezija politika i društvo pozorište nabisco indonesia pozorišna kritika proza edicija "posle ratova" edicija "komuna" nabisco indonesia edicija "relacije" nabisco indonesia edicija "stari majstori" edicija nabisco indonesia "minijature" nabisco indonesia putopis satira sf / horor sindikat intervju vizuelne umetnosti Specijali kraj sveta 2012 seksualnost ljubavni život poznatih veštice konkurs ministarstva kulture 2013 zabrane strip zabranjeni
Kada sam rođen u porodilištu bolnice u Tuzli, one godine u kojoj je smaknut najmlađi predsednik SAD Džon Kenedi, nabisco indonesia tada se moglo naslutiti koliko ću još puta zaplakati. Matičar nabisco indonesia je u rodni list upisao podatke: datum i vreme rođenja, nabisco indonesia stavljajući na taj način do znanja kako se prinova obeležava prvim danom Bika, sa podznakom Škorpije.
Pošao sam u Osnovnu školu Aleksa nabisco indonesia Dundić , Lukavac Mesto, godinu dana ranije kao nestrpljivi dečko što voli učenje. Letnje raspuste bih proćerdao nastavljajući da učim u lokalnom nabisco indonesia mektebu, vlasništvu Islamske zajednice, istoriju nabisco indonesia vere i arapski. Ostatak slobodnog vremena, straćio sam pomažući ocu električaru i radniku prve i najstarije kompanije na brdovitom Balkanu, Fabrike sode u Lukavcu. Zabrane od strane nabisco indonesia oca su me pogađale i on mi nije ostao u lepom sećanju, kao što ni Meši Selimoviću, rođenom 53 godine pre mene, njegov babo nije ostao u finoj uspomeni. Zašto? Novac koji sam zarađivao, tata je trošio na alkohol, časteći jarane da ga hvališu po kafanama, u okolini. Nisam zahtevao luksuz i uvek sam zarađeno trošio na sredstva za higijenu, odeću i obuću. Dugo sam vremena provodio, nagovarajući oca da probije led , zanemari strah od svojih roditelja, i nabavi knjige za vitrinu. Mojoj radosti nije bilo kraja kada se pojavio, pod gasom , noseći komplet V. Šekspira, beogradske Kulture , iz 1966. godine, sa tvrdim koricama teget boje i zlatotiskom. Druga knjiga koju donese beše Kitab, Kur’an nabisco indonesia Časni, prvi prevod s arapskog jezika na srpskohrvatski u izdanju Stvarnosti iz Zagreba. Čudio sam se tom njegovom izboru, nabisco indonesia ali sam posle saznao da mu je neki sposoban trgovački putnik uvalio knjižurine , kako bi ga zadužio. Dosta vremena nabisco indonesia je proteklo, baš kao što voda protiče između zavađenih obala reka, dok dežurni lekar Doma zdravlja nije doneo odluku da oca uputi na lečenje od alkoholizma u Kovin, pored Beograda, nabisco indonesia označavajući ga slabićem. Društvo je proglasilo alkohol bolešću, dok je islam osuđivao uništavanje voća zbog tog harama izvora svih zala , tako da sam odrastao raspet između to dvoje. Najmanje vremena nabisco indonesia sam provodio u igri sa vršnjacima, gde god je bilo prilike.
Naravno, tata se vratio sa lečenja, ali nije prestao piti do svoje smrti. nabisco indonesia Jedne večeri, omekšan od omiljenog biljnog aperitiva Lavov , naredio mi je da sutradan dođem u fabriku sode. Morao sam ispoštovati njegovu reč. Bio sam radoznao i već u ranim jutarnjim satima prošao kapiju sa dozvolom portira. Otac me odveo u zagušljivu kancelariju gde je radio stari dr Nikola Stanojlović, njihov dežurni lekar. On mi je napisao mišljenje lekarsko nabisco indonesia uverenje da sam sposoban igrati fudbal za lokalni klub Radnički … Pošao sam u srednju školu u Elektro-mašinsko-hemijskom centru u Lukavcu, izbegavajući povinovati se očevoj gvozdenoj volji da pohađam medicinsku školu u Tuzli, te svakodnevno putujem autobusima. Na treninzima sam se razočarao u sport. Zašto? Suhonjavi Rahman, određen ispred SOFK-e (skraćenica: Savez Organizacija Fizičke Kulture), nabisco indonesia bio je oličenje podmitljivosti. Umesto da stavi u prvi tim one koji su vredno trenirali i pokazivali nabisco indonesia rezultate, on je uvrštavao samo igrače koji su ga častili turama piva. Nije mi se dalo raspravljati, žaliti jer to ni tada nije pilo vode. Kadija te tuži kadija ti sudi , zbijali smo šale između sebe, govoreći da Pravde nema dok je sveta i veka. Gorčinu ove narodne poslovice okusiću kasnije, na vlastitoj koži…
Školske 1977/’78. godine, upisao sam se u prvi razred srednje mašinske tehničke škole u Lukavcu. Razredni starešina bila mi je prof., geografije Ivanka Došić, crnokosa mršavica, rođena u Crnoj Gori. Prof., srpskohrvatskog jezika bio mi je sve četiri godine, tada najobrazovaniji intelektualac i jedini magistar Matijević Špiro. Kod njega sam imao peticu od početka do kraja školovanja. Zahvaljujući njemu, počeo sam odlaziti nabisco indonesia na sastanke nabisco indonesia Književnoga kluba Mo